НА КАФИ КОД КНЕГИЊЕ ЉУБИЦЕ

У српском делу вароши старог Београда, на Савској падини, између 1829. и 1831. подигнут је конак кнегиње Љубице. Првобитно замишљен као званична кнежева палата која је требало да покаже значај, друштвену и материјалну моћ српског кнеза. Конак је подигнут под надзором Хаџи Николе Живковића, главног кнежевог неимара, као кућа српско-балканског стила на три нивоа. Међутим, улогу званичне кнежеве резиденције преузео је конак у Топчидеру, а у конак на савамалској падини се 1831. уселила кнегиња Љубица са децом. Своју примарну намену Конак је остварио током прве владавине кнеза Михаила (1839–1842), када је служио као његова резиденција. Након протеривања Обреновића из Србије 1842, зграду су у наредних сто тридесет година користиле и према својим потребама уређивале разне државне институције.
 
Опширније...

МАНАСТИР МИЛЕШЕВА

У непосредној близини Пријепоља, на реци Милешевки, налази се један од најпознатијих српских средњевековних манастира и најзначајнији манастир у долини Лима – Милешева. Подигао је као своју задужбину, краљ Стефан Владислав у првој половини 13. века и у њој је сахрањен.
 
Опширније...

МАНАСТИР НИКОЉЕ

Manastir Nikolje

 

 

 

 

 

 

 

 

Манастир Никоље се налази на самој левој обали Мораве, са свих страна притешњен стенама Каблара и Овчара. Не зна се тачно када је подигнут, али спада међу најстарије Овчарско-Кабларске манастире, што се закључује по његовој архитектури. Први пут се помиње у турским пописима из 1476. године, што указује и на могућност ранијег постојања. По предању, подигли су га монаси који су се повукли са Свете Горе пред најездом Каталона и доселили се у Клисуру. Постоје и мишљења да су га подигли монаси-исихасти синаитског порекла, након Маричке битке, 1371. године.

Опширније...
Copyright (c) Anterija 2014. All rights reserved.