СРЕБРНА ПЛАНИНА

Копаоник, највећи планински масив у Србији који се пружа од северозапада ка југоистоку дужином од око 75 km, досежући у средњем делу ширину од око 40 km. Обриси рељефа Високог Копаоника створени су кроз геолошко време од пре 70 милиона година када су старије седиментне стене захваћене снажним тектонским покретима и испробијане вулканском активношцу са утискивањем и изливањем магматских стенских комплекса. Због тога Копаоник карактерише разноврсна геолошка грађа са стенама различитог настанка и старости (гранити, серпентинити, шкриљци, мермери, андезити, кречњаци). Каснији процеси ерозије и спирања кроз протекле миленијуме створили су данашње облике рељефа Копаоника.
Опширније...

ВОДОПАД ЛИСИНЕ

Споменик природе водопад Лисине, представља особену знаменитост фонда гео-наслеђа Србије. Налази се на речици Врелу десној притоци Ресаве у подножју Бељанице. Смештен на око 400 метара надморске висине, овај водопад је најприступачнији од свих водопада у Србији и заслугом мештана који су препознали туристички потенцијал, свакако и најпосећенији. 
 
Опширније...

ВЛАСИНСКА ВИСОРАВАН

Власина има чудесну моћ да вас освоји и натера да је опет посетите. Она ће вас очарати својим прелепим пејзажима, чистим ваздухом, здравом и питком водом. О Власинској висоравни сачувани записи који потичу из XVIII века. У њима се овај крај између планина Чемерник, Варденик, Плана и Милевска планина помиње као Власинско блато и Власинска тресава. настала флувијалном ерозијом реке Власине и њених притока, која је вековима после великих киша и снегова са планина спирала песак и муљ и у кањону дугом скоро 20 км направила велику и дубоку мочвару, у којој је на појединим местима било и живог песка.

РЕКА ДУГА "ГОДИНУ ДАНА"

Reka VreloРечицу Врело код Бајине Баште, низводно од бране Перућац на Дрини, називају и река дуга годину дана, јер њена дужина износи тачно 365 метара. Та речица извире из стена у подножју планине Таре као врело, пролази кроз рибњак, затим, водом пуни два мања језера, а у Дрину се улива као водопад. Изнад водопада саграђен је ресторан.

 
Опширније...

РИМСКИ БУНАР

Римски бунар - неки називају и пупак света, место одакле је митски јунак Орфеј силазио у подземни свет Хад. Али, бунар заправо није римски него аустријски, зидан од 1717. до 1731. године. На плановима тврђаве тог времена ово здање означено је као "Велики бунар".

Опширније...
Copyright (c) Anterija 2014. All rights reserved.