ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ

 

Рођен је 11. марта 1856. године у селу Кумодражу крај Београда. Од када је први пут 1874. године обукао униформу питомца Артиљеријске школе, Степан Степа Степановић је није скидао све до јесени 1919, када се повукао из активне службе. Носио је са поносом  српску униформу пуних 45 година. За то време као питомац и млади официр учествовао је у  два турска и једном бугарском рату у последњим деценијама 19 века, а затим, у двадесетом веку, у два балаканска и у Првом светском рату. У свим овим ратовима,  као храбар и способан старешина, Степа Степановић је личним примером стицао углед међу својим војницима.
Опширније...

КНЕЗ ЛАЗАР

Кнезу Лазару је историја доделила значајну и тешку улогу. Досуђен му је и покушај одбране већ раскомадане српске државе. Када је постао српски кнез, упади Турака у српске крајеве бивали су све чешћи, а српска одбрана све слабија. 
Опширније...

КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ

Кнез Михаило Обреновић био је српски кнез (1839-1842) и (1860-1868). Био је син кнеза Милоша и кнегиње Љубице. Иако је наследио нарав свога оца да самовољно влада Србијом, кнез Михајло је остао упамћен у српској историји као велики дародавац и покровитељ многих најучених људи свога доба. Његовом заслугом је подигнута и данашња зграда Народног позоришта у Београду.
 
Опширније...

СТЕФАН НЕМАЊА

Име Немања, иако библијско, никада пре није било употребљено међу хришћанским Србима, свакако не међу оним угледним принчевима,  жупанима и војводама. Ово име је симбол читаве Немањине напорне владавине, као ујединитеља нације и градитеља националне државе. Кад је његов библијски имењак Немија, по дозволи персијског цара Артаксеркса, обнављао разорене зидове Јерусалима, наредио је мајсторима да "једном руком раде, а у другој да држе мач", ради одбране од непријатеља који су их узнемиравали (Нем 4,17-18). Тако је и Немања морао да гради и да брани у исто време, све до краја своје владавине.
Опширније...

МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

Вођа Другог српског устанка и кнез Србије од 1815. до 1839 у првом и од 1858. до 1860. у другом мандату. Учествовао је у Првом, предводио Други устанак и основао српску владарску династију Обреновића. Под његовом управом Србија је постала самостална кнежевина унутар Отоманског царства. Отпочео је процес обнове српске државности, као и унутрашње и спољне политике модерне Србије. Резултат Милошевог дипломатског умећа било је задобијање високог степена аутономије за Србију под врховном турском влашћу. Прогласи турског султана из 1830. и 1833. учинили су Србију сувереном кнежевином, а Милоша Обреновића наследним кнезом државе.
Милош се 1839. повукао са власти у корист свог сина Милана, ускоро и Михаила. После убиства кнеза Михаила Обреновића власт у Србији је привремено прешла у руке породице Карађорђевић. Милош се вратио на власт 1858, две године пре своје смрти.
Поштовање које је српски народ указивао Милошевој политичкој и преговарачкој мудрости утицало је на то да су многе његове изреке постале део националне традиције – у виду прича, анегдота, чак и пословица.

 
Copyright (c) Anterija 2014. All rights reserved.