СРБИ НА КРФУ

Први дани на крфу су били ужасни за Србе. Савезници нису имали довољно времена да се припреме за адекватан прихват тако великог броја људи. Није било довољно хране, одеће, огрева и шаторске опреме, па су војници, измучени од напорног марша, масовно умирали. Ни временске прилике нису биле наклоњене српским војницима јер је киша непрекидно падала данима. Преморена и измучена војска је под ведрим небом, без шатора и заклона седам дана тешко подносила ледену кишу. Од 23. јануара до 23. марта 1916 умрло је 4.847 људи.

Искрцавање на Крф описао је француски очевидац: „Сви уопште беху потпуно исцрпени, страховито мршави. Јадни Срби. Излазили су из чамаца придржавани од морнара и шесера, пењући се тешко уз брдо подупирајући се пушкама и најзад се сурвавали потпуно исцрпени, готово бесвесни“. У почетку је било просечно 120 смртних случајева дневно. Болесници су ради изолације и лечења били скупљени на острву Виду. На Крфу је српска војска била реорганизована, тако да је у суштини задржала раније устројство. По указу од 27. фебруара 1916. главнину српске војске чиниле су: 1. армија под командом пуковника Милоша Васића, састављене од Моравске и Вардарске дивизије; 2. армија под командом војводе Степе Степановића састављена од Шумадијске и Тимочке дивизије и 3. армија под командом генерала Павла Јуришића-Штурма коју су чиниле Дунавска и Дринска дивизија. Самостална је била Коњичка дивизија под командом генерала Ђорђа Ђорђевића.

ОСТРВО СМРТИ

Српски војници који су били у најгорем здравственом стању са Крфа су превожени на оближње острво Видо. Допремање најугроженијих, најпре дечака-регрута, започело је почетком 1916. године. Од изнемоглости, рана и глади, од болести које су харале острвом, дневно је умирало и преко 150 људи. Сахрањивали су их најпре у каменитој острвској земљи, а кад више није било места за укоп, њихова мртва тела бацана су у Јонско море. Тек кад су болесницима француски морнари подигли шаторе, и кад су стигли српски и француски лекари и најосновнија медицинска помоћ, смртност је постепено смањивана. Непознато је колико је на Крфу и Виду умрло српских војника. У маузолеју-костурници на острву Виду сахрањена су 1.232 ратника, чија су имена била позната, док су кости 1.532 непозната српска борца смештене у посебним каменим бункерима. Тела више хиљада помрлих Срба предата су таласима мора. Верује се да је само на острву Виду помрло најмање 5400 српских војника.

СРПСКИ ДОБРОТВОР

На земљи Јаниса Јанулиса из села Агиос Матеос на Крфу подигнут је логор Дринске дивизије и ту су се од исцрпљености опорављали српски ратници који су преживели голготу Албаније. Смрт је ипак ту, на Крфу, сустигла многе изнемогле ратнике и на Јанулисовој њиви сахрањено је 560 бораца Дринске дивизије. Јанис Јанулис и његови потомци никада више нису обрађивали земљу у којој су почивали српски војници. У селу Агиос Матеос и данас стоји споменик подигнут војницима и старешинама Дринске дивизије. Споменик је 17. маја 1916. године открио врховни командант српске војске, регент Алексанадар Карађорђевић. На споменику су урезани стихови српског поручника, песника Владимира Станимировића: На хумкама у туђини / неће српско цвеће нићи. / Поручите нашој деци / нећемо им никад стићи! / Поздравите отаџбину, / пољубите родну груду! / Спомен борбе за слободу / нека ове хумке буду! Србија је 1993. године подигла спомен-бисту племенитом грчком сељаку Јанису Јанулису на платоу поред цркве у његовом селу Агиос Матеосу. Мачвански Прњавор – село у завичају дринских ратника, где су Аустроугари 1914. починили масовна зверства над цивилима, и грчко село Агиос Матеос потписали су 1992. године повељу о братимљењу.

Copyright (c) Anterija 2014. All rights reserved.