ТЕРЗИЈА

Занатлије које су се бавиле кројењем, шивењем и украшавањем градске ношње називане су терзије.
У терзијски занат по градовима, како су тврдили у Призрену, убрајала су се три заната: чохаџијски, кафтанџијски и клашњеџијски, а поред њих постојало је и неколико њима блиских заната и других проистеклих из њих. Било је педесетак делова одеће које су терзије производиле. То су: чакшире, гуњ, џамадан, долама (мушка); либаде или либада, салта, копоран, ћурдија (женска); јечерма, ћурче, фермен, антерија, џубе (мушка и женска). Тканине које су терзије употребљавале за израду ношње само су делимично биле народне израде. Обично је то била индустријска и занатска роба с истока, или касније фабричка са запада: чоја, кадифа, атлас, кумаш, шамалаџа, ћитабија...
 
Терзије су често опевани и у народним песмама, што говори о важности коју су имали. Тако  у песми "Густа ми магла паднала", из густе магле, која се спустила на Косово, издваја се слика високог дрвета. Дрво висином привлачи погледе, који напокон стижу, спуштају се, до терзије – кројача који шије невести јелече. Јелече лепотом и богатством украса (ишарано је као да су по њему звезде попадале) и задивљује очи посматрача. 
 

Copyright (c) Anterija 2014. All rights reserved.