БАДЊИ ДАН

ДАН УОЧИ БОЖИЋА, 6. ЈАНУАРА, ЗОВЕ СЕ БАДЊИ ДАН. НАЗИВ ЈЕ ДОБИО ПО ТОМЕ ЈЕР СЕ ТОГА ДАНА СЕЧЕ БАДЊАК И УНОСИ У КУЋУ. СА ОВИМ ДАНОМ ВЕЋ ПОЧИЊЕ БОЖИЋНО СЛАВЉЕ. УЈУТРО РАНО, ВЕЋ У ЗОРУ, ПУЦАЊЕМ ИЗ ПУШАКА И ПРАНГИЈА ОБЈАВЉУЈЕ СЕ ПОЛАЗАК У ШУМУ ПО БАДЊАК. ЧИМ СВАНЕ, ЛОЖИ СЕ ВАТРА И ПРИСТАВЉА СЕ УЗ ЊУ ПЕЧЕНИЦА. ЖЕНЕ У КУЋИ МЕСЕ БОЖИЋНЕ КОЛАЧЕ, ТОРТЕ, ПРИПРЕМАЈУ ТРПЕЗУ ЗА БОЖИЋ.
 
Опширније...

ВИДОВДАН - ПРАЗНИК ЗА ОЧИ

Велики празник Видовдан, један је од највећих међу малобројним и по светковању изузетно очуваним празницима из старе народне вере. Видовдан је празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у боју на Косову 1389. године. На литургијама у свим православним храмовима које се одржавају помиње се страдање које је оставило вечну поруку на историју, етику и традицију српског народа.
 
У хришћанском календару не постоји светац са овим именом и пре више од једног века, тачније тек 1892. године, Српска православна црква га је први пут унела као празник у своје календаре. Због тога што се најважнији догађај у српској историји – Косовски бој, одиграо на Видовдан, 15. јуна 1389. године (по старом календару), преплићу се историјска збиља и народни обичаји и веровања, па се косовски мит, као најразговетнији знак српске народне свести, развијао упоредо с паганским култовима старог словенског божанства Вида. 
 
Вид је сматран врховним божанством "Богом над боговима", а сви други богови тек полубоговима. Веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који "отвара очи". Само име овог светитеља, Вид, одредило је највећим делом и природу ритуала који су извођени на њему посвећен дан. Било је, на пример, веома важно шта ће се тога дана видети. У селима под Фрушком гором, на пример, на празник изјутра сељаци су се умивали росом и при томе говорили: "Ој Видове, Видовдан, што ја очима видео, то ја рукама створио." Сличан обичај забележен је и код Банатских Хера. Тамо су мајке на Видовдан доводиле своје кћерке до плота а ове би се обраћале свецу: "Видо, Видовдане, што год очима видим, све да знам радити." У неким су пак крајевима износили на видело своје тапије и облигације, у другим су вадили новац из касе и бројали га. Било је много поступака те врсте. 
 
Данас је ипак, Видовдан значајан српски празник, јер се на тај дан, 1389. године одиграла велика Косовска битка, када су се Срби сукобили с Турцима и "изгубили царство". У неким крајевима био је то дан обнављања успомена на трагедију српског народа. Зато се за време празника није певало ни играло, нити се на било који начин изражавало добро расположење. Веровало се да се на Видовдан појављују и нарочита знамења која подсећају на велики бој. На самом Косову су мислили да уочи празника, у глуво доба ноћи, све реке и потоци постају црвени као крв, да њихова вода тече попут крви косовских јунака.
 

ЧУВАРКУЋА - ВАСКРШЊИ ОБИЧАЈ

Фарбање васкршњих јаја Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.
Опширније...

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

У Србији се данас, као Дан државности и као празник Српске православне цркве, обележава Сретење Господње, први сусрет Бога и човека под сводовима храма – успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, али и као сећање на 1804. годину, када је у Орашцу почела борба за ослобођење од Турака.
Copyright (c) Anterija 2014. All rights reserved.